Народна библиотека Ужице домаћин 18. по реду “Библионета” – Град Ужице
У години у којој носи титулу националне престонице културе град Ужице и Народна библиотека Ужице организатори су, домаћини и покровитељи најважнијег стручно-научног скупа матичних библиотека у Србији. 18. по реду “Библионет” отворен је у присуству представника Министарства културе, Министарства науке, иновација и технолошког развоја, града Ужица и представника матичних библиотека из целе Србије, а тема скупа је “Библиотеке и циљеви одрживог развоја”.
Учеснике и госте “Библионета” у име града Ужица поздравио је Драгољуб Стојадиновић члан Градског већа за друштвене делатности и пројекте, истакавши да је велико задовољство и част бити домаћин једног оваквог скупа.
“У години у којој Ужице носи титулу националне престонице културе, значајан део пројекта “Ера културе” заузима и Народна библиотека Ужице, која је својим капацитетама и идејама, још од писања саме апликације и пријаве за овај важан пројекат, показала спремност да својим деловањем унапреди позицију културног деловања. Веома важан пројекат који је недавно завршен јесте и покретање и почетак рада Лабораторије за рестаурацију и конзервацију, која ће допинети очувању старих књига и издања. Град Ужице је са поносом подржао овај пројекат, свестан његовој значаја у традиционалном очувању и баштињењу књига. Паралелно са тим, свесни нових тековина модерног доба, у кораку смо и са дигитализацијом, чему је потврда и данашњи скуп”, нагласио је Стојадиновић.
Према речима директорке Душице Мурић, Народна библиотека Ужице, са својим наслеђем представља најстарију културну установу у Златиборском округу и једну од најстаријих библиотека на тлу Србије, због чега је са великим разлогом по други пут организатор најважнијег научно- стручног скупа матичних библиотека Србије.
“Било да говоримо о друштвеној одговорности библиотека, о улагању у образовање, о дугорочном планирању заштите библиотечке грађе и извора, о изградњи односа са локалном заједницом и другим субјектима у области културе, о стандардима одрживости и о специјализованим знањима у оквиру праксе, било да о томе свему говоримо из различитих видокруга, из локлане, регионалне или светске перспективе, сигурна сам да сви имамо на уму крајњи циљ наших напора, читаоца.”
Говорећи о значају књиге и библиотеке, Селимир Радуловић управник Библиотеке Матице и саветник министра културе, истакао је да књиге обесмрћују човека, и да су управо књиге оно најбоље у свету који шкрипи и прети да се сруши.
“Захваљујући њима сваки читалац може да измисли своју прошлост, да се утемељи у садашњости да иманигира своју будућност. Библиотеке нису само збирке књига већ и предачки симбол из којег изнедрују књиге као душе писаца, оне спајају расуто, приближавају раздвојено, невидљивом враћају видљиво. Оне су кључеви света, сагласно томе и кључ наше српске куће. У њима сазнајемо тајне свега шта је било што јесте и шта ће бити на земљи на води на небесима. Размена књига између појединих нација и народа, размена је емоција. Нема света без књиге и нема књиге без света, свитак писма односно књига и свитак стварања ондосно свет, дело су божије и кроз време и кроз историју, наше сећање и памћење, у континуитету се преплићу и укрштају, тамо где се мрсе и размрсују нити вечности”, нагласио је Радуловић.
У име Министарства науке, технолошког развоја и иновација присутнима се обратила Марија Греци истакавши да је сарадња са библиотекама од кључног значаја.
“Сматрам су они важна спона са научном заједницом и стуб подршке науци. Крајем прошле године министарство је потписало споразум са Филолошким универзитетом, како би студенти библитекарства обављали праксу у научним институтима и иовационим центрима и то је само један од корака ка јачању наше сарадње са библиотекарима и унапређењу њиховог положаја и доприноса научном развоју. Наш циљ је да континуирано радимо на подршци и сарадњи са библиотекама и библиотекарима као кључним чиниоцима у очувању знања и информацја. Верујемо да су библиотеке и сви ви који се залажете за њихово унапређење суштински део напретка целокупне заједнице”, нагласила је Греци.
Традицонално, у оквиру “Библионета” Заједница матичних библиотека Србије уручује годишњу награду , која носи име Ђуре Даничића и додељује се за целокупан допринос појединаца развоју библиотекарства и културе Србије. Добитница овогодишњег признања је заменица управника Народне библиотеке Србије и секретар Заједнице матичних библиотека Србије др Драгана Милуновић.
Стручно-научни скуп Библионет у 2024. години бавиће се представљањем и анализом циљева одрживог развоја у контексту делатности библиотека. Актуелност ове теме на међународном плану доказује њена заступљеност у агенди Међународне федерације библиотечких удружења и институција која је посвећена ширењу идеје одрживог развоја кроз низ активности. Такође, уз подршку Генералне скупштине Уједињених нација, Србија је иницирала Међународну декаду науке за одрживи развој (2024-2033) кроз коју су, не само академске, већ и друге библиотеке виђене као водеће установе дисеминације знања и информација.
