godine. Sa vrednošću od oko 280 miliona evra, izvoz 2023. godine za trećinu je manji nego 2021. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). U istom periodu pao je i uvoz tog voća u Srbiju, u kome je tradicionoalno prednjačila malina proizvedena u Bosni i Hercegovini.
Za malinu se često da Srbiji predstavlja „crveno zlato“, iako su zadnjih godina malinari u nezavidnom položaju zbog niže otkupne cene tog voća.
U poslednje tri godine izvoz maline iz Srbije bio je najveći 2021. godine, iznosio je 99.861 tona tona (od toga 1.900 tona sveže maline) i tada je vredeo najviše – 431,88 miliona evra (ukupno, i smrznute i sveže).
Već sledeće 2022. godine (kada malina dostiže rekordnu cenu u otkupu od proizvođača, koja se kretala od 500 do preko 600 dinara za kilogram) izvoz tog voća pao je skoro na 68.752 tona (od toga 1.387 tona sveže maline), a ukupno je vredeo 378,98 miliona evra (oko 50 miliona evra manje nego godinu pre).
Pad izvoza nastavljen je i tokom 2023. godine gde je u periodu od januara do novembra izvezeno 65.995 tona (od toga 970 tona sveže maline), u ukupnoj vrednosti od 280,39 miliona evra.
Iz Bosne i Hercegovine uvozili samo smrznutu malinu – 2021. godine 4.951 tona u vrednosti 22,22 miliona evra, sledeće 2022. godine 2.327 tona u vrednosti miliona evra 11,45 miliona evra, i od januara do novembra 2023. godine 1.450 tona u vrednosti 4,68 miliona evra, tako da je i uvoz maline iz BiH u Srbiju takođe opao.
Ukupan uvoz smrznute i sveže maline u Srbiju bio je 6.716 tone tokom 2021. godine i (od toga 43 tone sveže maline), vredeo je 30,69 miliona evra.
Tokom 2022. godine uvezli smo 2.354 tone smrznute i sveže maline (od toga 500 tona sveže maline) i taj uvoz vredeo je ukupno 20,38 miliona evra.
Od januara do novembra 2023. godine uvezli smo 3.232 tone smrznute i sveže maline (od čega 51 tonu sveže maline), u ukupnoj vrednosti od 10,5 miliona evra.
Podaci pokazuju da je uvoz takođe opao, ali je prošle godine bio nešto veći nego 2022. godine.
